Grčka - Zakintos

Fontanica u Patri

Dolazak: Bilo da do Zakintosa idete busom iz Soluna ili Atine, uzećete linuju koja vozi do Patre, odakle presedate na trajekt.

Vožnja trajektom je vrlo prijatna i traje oko sat vremena ili manje.


Prilazak trajekta luci na Zakintosu


Ostaviće vas u gradu Zakintosu, odakle se odlučite na koju ćete stranu – ka mirnijem severu ili još ka jugu, u party zonu. Grad koji je obeležen kao mesto za provod je Laganas, ali zavisi od vaše percepcije zabave kako će vam se svideti, jer ovaj grad slovi kao jedno od pribežišta pijanih turista iz zapadne Evrope, čije je pobvraćanje po ulicama i penjanje po banderama pod dejstvom droge, dalo razne loše epitete jeftinim letovalištima širom Mediterana.

Jeftinoća je takođe relativan pojam – ono što se meni dopalo je da na Zakintosu imate izbor, i da ne tretiraju svugde turiste kao hodajući džak zlatnika. Ima super marketa u kojima su cene približno iste onima u većim hiper-marketima iz gradova na kopnu, tako da možete biti bez bojazni da vam neki lokalni prodavac naplaćuje musli 6 puta više.

Studio u smeštaju Drosia... za preporuku!

 Smeštaj: Ako putujete u privatnoj režiji i tražite smeštaj kod nekog od lokalnih vlasnika pansiona, imajte na umu da oni uglavnom traže određeni depozit kao garanciju da ćete se pojaviti, npr. 50 evra. Lično vam mogu preporučiti pansion „Drosia“ u mestu Alikes, na severnom delu ostrva.  Ova preporuka je 120% iz srca, za koje mi je definitivno prirasla divna žena, Eleni, u čijem je vlasništvu ovaj smeštaj. Pre svega zbog Eleni sam se osećala kao da sam na letovanju kod rođaka, koji je baš srećan što me vidi J i danas smo u redovnom kontaktu, čestitamo jedna drugoj praznike, čujemo se... čak je i pozvana na moju svadbu, hehe! Prosto, žena je vrlo mila i uslužna, prava domaćica.

Smeštaj kod nje je klasičan apartmanski, cene su baš povoljne (20-30 evra po apartmanu), jako je čisto i kreveti su baaaš udobni. U apartmanu ima sve što je neophodno, kuhinja i posuđe, peškiri, posteljina... Klima se naplaćivala dodatnih 6 e po danu,ali ja je nisam uzimala jer je sam apartman okružen vinovom lozom i debeli  ’lad daje prirodnu zaštitu od vrućine. U njemu možete i doručkovati, pred ulazom u studio je velika bašta. Topla voda, naravno 24 h, a uz to i dž parking.
Obavezno otidite na sajt http://www.studiosdrosia.com/

gde ćete videti i cene i šta se sve nudi :) I požurite, jer nema puno soba! Tako da nećete biti u nekom vašaru sa 300 drugih turista !

Mesto Alikes je simpatično, plaža je sa jako velikim plićakom, odn. nahodaćete se dok dođete do dubine, a onda propadate. Voda nije nešto kristalno prozirna. Centar grada ima dosta restorančića i kafića, a ako budete imali sreće da je krizna sezona, videćete da je u većini njih happy hour stalno, sa cenama koktela nižim nego u Beogradu.

Alikes je dobra polazna tačka za izlete, na koje obavezno idite, jer ima sjanih mesta na koja možete doći samo brodom.

Plave pećine - Blue caves -
Ova geološka formacija nastala igrom prirode predstavlja lukove nadvijene nad tirkizno plavom vodom. Najimpresivnije su u jutarnjim satima, a na njih ćete naići na putu za plažu Navagio.











Prilaz plaži Navagio

  Shipwreck – Navagio – Najpoznatija plaža u Grčkoj, ako je suditi po fotografijama koje izazivaju nostalgiju za morem i letom.  Na ovu plažu je bačen stari trgovački brod, potonuo pre 50-60 godina. Sam brod nije impresivan jer je zarđao i pun grafita, ali plaža je predivna, sa sitnim vrelim kamenčićima (neko bi ih nazvao krupni pesak) i vodom koja preliva sve nijanse plavetnila.

VAŽNO: Dolazak na plažu zahteva strpljenje, jer na nju ne može pristati neograničen broj brodića. Moguće je da ćete čekati na svoj red i do sat vremena, usidreni pred ulazom na plažu. Po dolasku, vreme će vam takođe biti ograničeno – dakle OKO 1h mate za kupanje.

JOŠ VAŽNIJE: Na ovoj plaži nema nikakvih komercijalnih sadržaja! Vodu, sendviče i sl. okrepljenje uzmite na brodu ili nosite sa sobom!

Dolazak ovde vredi svaku paru, jer je zaista filmsko okruženje, plavi raj na zemlji, i verovatno simbol Zakintosa. Mnogi od nas čeznuli su za ovom plažom gledajući poznate fotografije, kao ove koje prilažem ispod, i pitajući se gde li je to nestvarno mesto!

Reč "Navagio" na grčkom znači "olupina" ili "brodolom".

Sat vremena na ovoj plaži taman je da napravite par slika tipa BLUE LAGOON.

                             

Marathonissi ili Ostrvo kornjača – Ovaj izlet počinje krstarenjem oko rta Vassilikos, i pristaje se u blizini Cameo ostrva, veoma živopisnog i popularnog mesta za venčanja (na slici).

U toku prijatnog krstarenja verovatno ćete videti koju čuvenu Caretta caretta.

To je ugrožena vrsta kornjača koje se rađaju na ovom malom ostrvu, odakle plivaju sve do Indijskog okeana, mesta. Divne su, velike, i prava je privilegija gledati ih kako umiljato hrle kroz vodu. Pristajanje na ostrvo Marathonissi nije dozvoljeno, osim volonterima koji brinu o kornjačama, jer postoji opasnost da zgazite neko od kornjačinih jaja u pesku.

Caretta caretta... jedna od ugroženih životinjskih vrsta rađa se u blizini Zakintosa.

Čak i manje iskusni vozači snaći se se! Plaža van Zakintosa grada

Grad Zakintos: Glavni grad Zakintos ima i svoj italijanski alijas - Zante, i nosi autentično ruho grčko-italijanskog tkanja koje karakteriše arhitekturu duž čitave Jonske obale. Ovo je i administrativni centar grada, tako da za kupanje i plaže računajte da izađete malo van grada, pri čemu će vam buggie biti najbolji kompanjon - jeftin je, zgodan za parkiranje i lak za upravljanje. Ne znam kako se nazivaju na srpskom,ali ovo im je zvanično ime u Gr.





Grad ima 12.000 stanovnika, i u centru je trg Dionisiosa Solomosa, slavnog grčkog pesnika iz čije su pesme Himna slobodi iz 1823., prve dve strofe danas nacionalna himna Republike Grčke. U gradu su i njegova velika statua na centralnom trgu i mauzolej, na popločanom Trgu Sv.Marka, unutar grada.
Ušavši u grad, naići ćete na brojne kafiće i šetališta, kao i stepenice kojim dolazite do vidikovaca grada.

Panorama Zakintosa - Zantea

Sumrak u gradu

Vredi obići crkvu Sv.Dionisija, koji je zaštitnik ostrva.

Možda upravo zbog toga se mnogi Zakinćani zovu Dionisos, čije su varijante Dionis, Dionisije i Denis.

Sve u svemu, Zakintos ne valja zaobići ako želite da se i dobro provete i kvalitetno odmorite.

Grčka - Lefkada

Na Lefkadu definitivno vredi otići bilo da ste avanturista ili lenčuga.
Ostvo nudi dosta toga, jer nije premalo da ga vidite za 2 dana, niti preveliko da morate bar iz 2 puta da ga celog obiđete (kao Krit, npr.!).

Dolazak: Ako dolazite iz Soluna, uzećete bus na peronu KTEL PREVEZAS, budući da je luka u kojoj ćete presesti na lokalni bud - grad Preveza. Busevi idu iz Soluna u 10:15 h svim danima i u 15:00 svim danima osim subotom, i do Preveze put traje 4h i 45 min.
Postoje i neki direktni busevi do Lefkade, ali samo ponedeljkom u 9:45 i petkom i nedeljom u 14 h. Taj put traje 5 sati i karta košta 35 € u jednom pravcu.
Ako presedate u Prevezi, lokalni bus ima u sledećim terminima: 14.30 - 16.45 – 20.00. Ako vam zatreba koja informacija, telefon buske stanice u Prevezi je : 00.30.2682061331.
Podsećam vas da sve informacije o eventualnim izmenama reda vožnje iz Soluna možete naći direktno na sajtu autobuske stanice u Solun, KTEL MAKEDONIAS, na adresi http://www.ktelmacedonia.gr/en/content/show/tid=124
ostavila sam vam link sa kartom, u slučaju da se odlučite za neku dr. destinaciju :)

Plaža u Nidriju, voda nije baš bistra, a sunce brzo zađe...
ok je za prvu pomoć samo.

Gde biti smešten na Lefkadi ? Velika je razlika da li ste na strani ostrva okrenutoj prema kopnu ili prema pučini.
Kopno - sunce brže zađe, voda je malo mutna, ali dobro ste povezani sa svim većim naseljima. Ja sam bila smeštena u gradu Nidri, koji je luka i ni plaža ni sam grad nisu me ipresionirali, ali budući da sam posle uzela trajekt za druga Jonska ostrva, bilo mi je zgodno, a i obilazila sam druge destinacije po ostrvu u svakom slučaju.

Pučina - Ovu stranu ostrva karakteriše hladna, hladna voda, ali zato su plaže bezmalo od najlepših u Grčkoj.

U mojoj karijeri do sada, zlatnu medalju na listi svih plaža na kojima sam bila drži PORTO KATSIKI, na koju je najlaše doći brodićem.

Tirkizni raj.

Sve su ovde nenadmašne, i jako blizu jedna drugoj, tako da ih kolima ili motorom možete obići !

Plaža u gradu Kalamitsi, ima dosta komercijalnih sadržaja nad plažom a more je fantastično.

Kathisma (sa neta)



Izleti na i oko ostrva: Skorpios

Razmišljate da se ovuda šetao Aristotel Onazis, Marija Kalas vežbala za nastup, a možda i Džeki Kenedi isprobavala šešire negde, pa se i osetite glamurozno. Ali samo zbog onoga što vi sami umislite, jer prilaz ostrvu, bar kakav vam krišom priušte vlasnici lokalnih brodića (jer je zvanično zabranjen), nije ništa što bi vas inače zaintrigiralo. Ostrvce ne liči na tipično tirkizno grčko, okruženo je nekakvim visokim rastinjem koje je više karakteristika kopna, a sunce jako brzo zađe, tako da izgleda još mračnije. Voda u ovom delu je poprilično hladna, tako da najveće zadovoljstvo može vam pričiniti osećaj smirenosti i izolovanosti koji ovaj privatan posed odaje.



Grčka - Skijatos

Kada otvorite mapu Skijatosa, vidite nanizane plažice jednu do druge - čar ovog ostrva je upravo u njegovom malom, a raznolikom pejzažu. Ako ne idete čarter letom, sam dolazak do njega je avantura, budući da se menja par prevoznih sredstava.

Put

Kopnom: Bus ima iz Soluna direktno do Volosa, luke u kojoj uzimate feri za Skijatos. Stanica u Solunu zove se KTEL MAKEDONIAS, a tamo ćete tražiti stanicu KTEL MAGNISIAS, piše se ΚΤΕΛ ΜΑΓΝΗΣΙΑΣ, i natpis VOLOS (ΒΟΛΟΣ). Vožnja traje 2,5h a prvi bus polazi u 7h ujutru (osim nedeljom, kad je prvi u 9). Ima na svaka 2h, a poslednji je u 23:00. Cena karte je 18,40 € u jednom pravcu ili 32 € povratna. Studenti imaju popust 25% (moraju priložiti medjunarodnu ISIC kartu ...eeeh koliko sam s njom proputovala :) ). KORISNO: telefon buske stanice u Solunu: 0030.2310595424, u Volosu: 0030.2421033253 , Volos je presladak gradić, 208 km južno od Soluna, u kom se vredi zadržati bar jedan dan.

Buska stanica u Volosu je jako blizu ž.

Voz ide iz Soluna do Larisse, u kojoj morate presedati, jer se tu razdvaja deo pruge koji vozi u Volos. Izađete iz voza, pređete kolosek (videćete da svi jure u tom pravcu), i onda sedate na pilićar koji vozi oko 1h.

Kad stignete u Volos, luka je nekih pola h peške od železničke (vuča kofera sa jednim slomljenim točkićem, po vrućini, uračunata u ovo vreme).

Morem: Možete ići EXPR SKIATHOS brodom, koji je malo sporiji i znatno jeftiniji, ili FLYING CAT/DOLPHIN ferijem, koji je kao gliser, ali kako Skijatos nije ni daleko, uštedi vam 1h, a skoro je duplo skuplji. Na ovoj adresi možete preuzeti red vožnje ferija http://www.ferries-greece.com/greek_islands/sporades/skiathos_ferries/skiathos.asp . 

Na žalost, feri iz Soluna više ne ide.

Dolazak na Skijatos/ Prevoz po ostrvu: Čim brod pristane, saleteće vas gomila taksista, kao da ste u Budvi! Umesto njih, skrenite desno od luke i malčice uz brdo, videćete početnu stanicu autobusa, koji košta oko 1,5 - 2 € i staje kod svih većih plaža. Njega koristite i u svakodnevnom obilasku ostrva. Ide na svakih 20 min, pola h. ISKUSNO - 100% je da će vam na nekoj od stanica zastati taksista i ponudi vožnju za "skoro istu cenu" kao bus, ili ubeđivati da vas upakuje u kola, zajedno sa još nekim, pa šatro da delite. Ako vam ne znači toliko svaki evrić, valjda i možete, ali ako ste u raspoloženju Ebenezer Scrooge kao ja, samo malo podignite obrve, istovremeno zatvarajući oči i blago zabacujući glavu unazad - u Grčkoj je to ekvivalent našem odmahivanju glavom.

Smeštaj: Ja sam išla u sopstvenoj režiji, ali mi je smeštaj bio najpovoljniji preko jedne naše agencije, čiji su zaposleni bili vrlo ljubazni - http://www.etaturs.co.rs/ . Preporučujem da se smestite u samom gradu Skiathosu, budući da vam je jednostavno da odatle idete i na izlete, druge plaže itd. Unutar ostrva je za one koji žele da se malo osame ili iznajmljuju kola, pa im kretanje po ostrvu nije problem. Na Skijatosu se preporučuje vrlo oprezna vožnja, zbog strmih puteva.

Luka u gradu Skijatosu...

Plaže: Bila sam pored plaže Megali Ammos, što znači Krupan pesak (pesak na toj plaži je, inače, sitan). Ona je ok, ništa posebno, malo je voda zamućena, i ne može se uživati u borovini od silnog mirisa pržene ribe iz taverni nakrcanih jedna do druge. Ali na silasku do nje ima jako lep kafić, u kom se vredi osamiti uveče :)

Megali Ammos - ne baš kristalno prozirna voda, malčice podseća na Adu :)

Pogled na pučinu iz kafića nad Megali Ammos plažom...

Ono što je impresivno na Skijatosu je da je svaka plaža po nečemu posebna, i vredi videti različitu svaki dan.









Najpoznatija je verovatno Kukunaries plaža (na slici ispod), koja je i poslednja stanica busa. Ona je peščana, u borovima, sa dugom obalom i mnogo kafića. I pored toga, ovo nije party mesto, više je za porodice i zaljubljenike u prozirno tirkizno more.

Kafići se ne takmiče u jačini baseva, a borovina koja miriše okolo doprinosi opštem utisku opuštenosti i mira...
Pesak je jako sitan, pa ponesite neke udobne flip-flops, i veliku flašu vode, jer se može desiti da podobro pešačite dok ne nađete svoje savršeno mesto.

ISKUSNO: Kupite suncobran za 6 € i trščane ležaljke, jer na celom Skiajtosu važi univerzalna cena za iznajmljivanje seta od 2 ležaljke i suncobrana - 10 € + piće. To zaista ne vredi uzimati, obzirom da je pesak jako sitan i udoban! VEOMA VAŽNO: Zbog bogate borove šume, ostrvo je prepuno osa. Računajte na to i nosite vodu za ispiranje ruku nakon sladoleda, kao i nešto za smirivanje kože nakon uboda.

Meni se najviše svidela plaža Troulos,

koja je jednako divna kao Kukunaries, ali ima manje ljudi, i jako simpatičnu tavernicu. Do nje morate malo pešačiti, jer vas bus ostavlja na vr' brda, ali nije strašno.

Međ' mladima je popularna plaža Banana, do koje ima da se pešači malo uz brdo kad siđete na poslednjoj stanici, isto kod Koukounaries plaže. Tu je ultra-summer atmosfera, fensi kafići uz obalu, ljudi đuskaju i voze skutere, saleću vas prodavci afričkog nakita...

Slika: Tuševi u prirodi na plaži Banana :) Plaže Skijatosa ih uglavnom imaju, kao i mesta za presvlačenje.

Ako vam je do isto tako mondenskog, ali mirnijeg provoda, obavezno idite na Mikri Banana, malo iza nje, na levu stranu. Super kafić sa belim tilom vam daje osećaj high class odmora ...ali puno, puno osa malo kvare užitak. Negde između ove dve plaže je smeštena i nudistička, ali nisam proveravala.

Na plaži Agia Eleni, pored Banane, je šatro najlepši zalazak sunca ;)

Skopelos



IZLETI: Ako idete na vožnju brodićem oko ostrva, sjajno ćete se provesti, ali obavezno ponesite klopu i vodu. Put ume da se oduži :) ima divnih plaža na koje možete doći samo ovako, sa suprotnoj strani ostrva!

Izlet na Skopelos planirajte samo ako volite Abbu, jer vam probijaju uši muzikom iz filma Mamma mia!, snimljenim tamo :) ostrvo je tipično grčko, mirno, vrelo, obojeno u plavo-bele fasade.

 

VAŽNO: Ovaj izlet je oko 25 € i vredi ako želite da vidite i druga ostrva (staje i na Alonissos, malo,simpa,penzionersko ostrvo), ali ne i ukoliko se upecate da ćete stići da vidite čuvenu crkvu Svetog Jovana (Agiou Ioanni) koja se pojavljuje na strmim liticama, u sumrak, u jednoj od scena filma. Ovo vam obećavaju prevoznici, a onda vas ostave u luci, zakažu povratak za sat vremena, a crkva je na drugom kraju ostrva (do kog treba 1,5 h vožnje)... :P ali ovaj izlet ostaće mi zauvek u uspomeni zbog delfina koji su prišli brodu i dosta dugo plivali uz njega i igrali se!

Unutar ostrva Skijatos: Ukoliko niste iznajmili kola, uvek možete uzeti mini-bus po ceni od oko 2 € po osobi, i otići u manastir Evangelistrias sa predivnom panoramom grada.

Tamo kao da je stalo vreme, ili teče po nekim sporijim parametrima.






VAŽNO: Obavezno pitajte vozača kada ima mini bus za povratak! Poslednji ide vrlo rano, mislim oko 16h... Ovde zaista nemate gde da kupite ni vodu ni hranu, crkva je izolovana, a standardni gradski autobusi ne idu ovim putem. Nema čak ni taksija. Grad je udaljen preko 8 km, preko vrelog asfalta bez hlada. Ovo napominjem jer sam bila ubeđena da mogu to da prepešačim, i na kraju bila primorana da stopiram. Sreća da su neka kola ipak naišla...
Lični utisak: Predivan kraj, vredi videti, ali ulazak u muzej me nije posebno impresionirao, jer kao da je postavljen bez nekog posebnog reda i smisla... postavke muzičkih instrumenata iz celog sveta, kombinovane sa narodnim nošnjama iz grčkog oslobodilačkog rata protiv Turaka mi se nekako ne uklapaju...



GRAD SKIJATOS:

Unutar uličica grada nije teško izgubiti se, srećom! Onaj ko se drži samo glavne ulice, rizikuje da propusti jedan autentičan, pomalo melanholičan odraz grčke tradicije.

Kao i u mnogim primorskim gradovima, mace su ovde umiljate...

Svaki grad je grad za ljubav, ali u nekima se ona prosto bolje uklapa na fotografiji!

Unutar grada...

 Noćna panorama...

Dnevna...



Rodna kuća slavnog pisca Aleksandrosa Papadijamantisa, u samom centru grada.

Berliner soul

Samouvereno se zavaljuješ na slobodna sedišta i čekaš svoje zasluženo iznenađenje novog grada, ulazeći u gradski prevoz sa aerodroma u Berlinu. Nikako da dođe taj veliki bum po koji si došao – ono gubljenje daha koje se dešava pod zidinama Akropolja ili dok sa Sene hrliš ka Ajfelovoj kuli – ovde krajolik suviše sporo postaje urban, a udobnim kućicama po periferiji i crnoj šumi u dnu pogleda kao da nema kraja...

Postaješ sumnjičav odjednom - školarci se pozdravljaju ljubazno sa vozačem autobusa, ljudi stoje u redu jedan po jedan na ulazu, pritrčavaju da pridrže stare koji se gegaju sa lakovanim štapovima u rukama. Nešto ovde nije u redu, misliš. U punom busu čuješ svaku reč sa automata: „Nachte Station: Sonnenallee". Odmeravaš diskretno - okružen si svetlookim belim babama sa paperjastim ravnim kosama i nezainteresovanim mladićima izbušenih noseva. Ulećeš u metro ka centru, udaraš slučajno lika koji izlazi, sa pivom u ruci, a on se tebi izvinjava. Odgovaraš mu pogledom, jer tako si navikao u svom kraju.

I najzad evo je - kao da ti kaže „Nagledaj se do mile volje!", i stoji tako moćna naspram tebe, Brandenburška kapija.

Letiš preko Pariser Platz-a jer izgleda tako blizu, a kad kad ispustiš dušu od pešačenja, vidiš da ni iz jednog ugla ne staje cela u objektiv. Ludiš vrlo brzo - okrećeš svoju mapu, škljocaš svaki grafit na ulazu u ulicu Oranienburger Strasse; zumiraš čak i Turčina koji preliva kebab na ulazu u centralni Alexander Platz; ležeš skoro na zemlju da uhvatiš celu senku oblaka na najvišoj gradjevini Nemačke, TV tornju; čekaš sa Japancima po 2h na vetru da udješ u monumentalno zdanje skupštine Reichtag; praviš razglednice od svoje fotografije murala Marlen Dietrich; uzimaš sve živo od pamfleta iz Pergamon muzeja, da ti prijateljima bar malo dočaraju tvoje više nego realno putovanje preko grčke agore do Ištar-kapije. Opija te sirina, sloboda da rasiris ruke i ne udaris nikog, osecaj koji si vec zaboravio u ususkanom Beogradu.
Tek kad kreneš da govoriš turistima da se sklone, kako bi ti bila prazna i još dramatičnija slika Holokaust memoriala, ili da ljutito ponavljaš prodavačici suvenira da i dalje ne rezumeš gde je taj natpis ispred Hitlerovog bunkera, znaš da si preterao u panici da što više poneseš sa sobom.

Ni ne primetiš kad ustupaš mesto u redu starijem gospodinu, i zahvaljuješ se na nemačkom kad uzmeš na ulici kobasicu u lepinji. Počeo si da pevušiš „Checkpoint Charlie blues" prolazeći trgom Potsdam, gledajući slike ruskog i američkog vojnika, baš kao da je juče tu bila granica podeljene Evrope. Kad god ne možeš na mp3 da uhvatiš berlinski Spree radio, spustiš se do reke, pa uz pivce u limenci, kao domaći zađeš na plato ispred katedrale Berliner Dom. Već ti je poznata Cigančica koja ti na lošem enleskom tvrdi da je iz Bosne i traži za 'leba, svaki put je pozdraviš sa „Gde si, zemooo!", a ona te belo gleda. Više ne poziraš pored umetničkih radova na ostacima Berlinskog zida, nekako za tebe on nije više turistička atrakcija. Gledaš ga kroz oči stanovnika Istočnog Berlina, pune strasne čežnje za drugom stranom, gde je bila sva nada, sloboda, mogućnosti, pečeni pilići su rasli na drvetu, i prosto si žudeo da ga srušiš makar i izginuo u punoj brzini u svom Trabantu. A danas Istok prodaje tu svoju čežnju, upakovanu u latte u kafićima napravljenim od starih mehaničarskih radionica, stanova, šupa, malo okrečenih i sa puno grafita i pocepanih postera; prodaje dah stare Nemačke u second hand radnjama, sa garderobom izloženom na štriku, ili u buticima sa listom konoplje gde god je slobodan zid za crtanje; istok zapravo vlada, kroz Berlince sa cipelama s različitim pertlama, asimetričnim šiškama, pocepanim jaknama i „boli me uvo" stavom.

Upravo ćeš negde na toj tankoj granici izmedju bivša dva različita sveta naći i mračne fabričke prostore na po 4 nivoa, ispred kojih se redovi svih generacija protežu i do 4 ujutru, a na vratima će te odmeriti dve figure tetovirane po licu, izbušene gde god se moglo, kao da su od nekog drugog roda, ne ljudskog, možda ih je rodio sam klub, ne znaš. Pravila nema, a pare ti ne vrede - plaćaš ulaz ionako 12 evra, otkud ti još za podmićivanje? I kad samo mrdnu glavom potvrdno, dodje ti da ih izljubiš - ušao si! Muvaš se kroz poglede, prikovao si oči za ćoškove gde se svi nešto ljube, nemaš pojma ko s kim ni ne razaznaješ polove. Ne veruješ svojim plućima - igraš već posle zore a nisi nigde osetio dim cigarete! Izlaziš na jutarnji mraz, čekaš metro i smeješ se sa tinejdžerima koji su vileneli na stanici uz jeftino vino celu noć, u gradu koji nikad nije ni zaspao.
Kiša udara u prozor aviona i ostavlja ti samo da naslutiš kakve sve urbane legende natapa. Već si i zaboravio da si nosio foto-aparat, jer si davno odustao i od pokušaja da zalediš to što ti je grad pružio - ne čuda arhitekture i glamurozne radnje; već jedinstveni - osećaj Berlina.

Dodatak >
Stići / Otići:  Bilo da stižete na Tegel ili Schoenefeld aerodrom, direktne autobuske linije postoje, koje će vas prebaciti do centra za nešto više od 2 evra po karti, s tim da se malo duže putuje. Iskusni savet: Kako gradski prevoz staje posle ponoći, a počinje tek oko 4 ujutru, možete se naći u situaciji da uzimate taxi ako imate rano ujutru let, što vam ne bih preporučila. Ja sam iz jugoistočnog Berlina, dakle relativno blizu Schoenefeld aerodroma, platila taxi 30 €, čisto iz straha da odem dva sata pre toga prevozom i bazam solo po aerodromu. Mogla sam da to učinim bez problema, obzirom da je zaista prometan, ima puno ljudi koji spavaju po klupicama i ćoškovima, i ne bih se osećala usamljeno :)
Za lakše snalaženje po gradu, možete na ovoj adresi http://www.vbbonline.de/start.php?id_language=2 preuzeti mapu berlinskog metroa u PDF formatu i videti cene. Poslednji put kada sam bila, to je početak 2010., dnevna karta je bila 6.10 € i važila je za sav prevoz.
Smeštaj: Iznajmila sam stan na 10 dana u blizini stanice Hennigsdorf. U suštini, bilo gde da ste gde ima metro, svugde ćete stizati brzo, a ako ste u ovoj oblasti obeleženoj na karti sa A, B i možda C, onda ste fensi i u centru. Izađite i malo van šoping-kraja kod Alexander platz-a, i prođite kroz Oranienburg ili Potsdam, sedite na kafu u Prenzlauer Berg i ogrebite se o dž wireless po ceni jednog cafe late u bilo kom kafiću u istočnom Berlinu.
Has: Nemačka kuhinja je tu-i-tamo, ali Berlin je toliko fantastičan da pre nego što primetite, može vam se desiti da shvatite da ste zaboravili da jedete i padate u nesvest... Kako sam bila opčinjena sadržajem i duhom grada, moja ishrana svodila se uglavnom na ulične bratwurst od 1€ i suve šljive u rancu. U krajnjem slučaju, u ulici kao što je Kastanienallee nabasaćete na kafiće koji nude all-u-can-eat doručak (npr. An einem Sonntag im August, vrlo simpa mesto) ili u oblasti Weißensee videćete mesta sa happy hour-om do 16h, gde jedete ultra-njam hranu za max 10 €. A kada se zaželite malo ekskluzive, idite u Mitte kraj.
Muzeji: Za gledne kulture u zatvorenom, ostrvo muzeja http://www.museumsinsel-berlin.de/index.php?lang=en&page=0_1  je idealno rešenje u kišnom danu.
Tip za zgradu Parlamenta: Krenite sa kišobranom/šalom ako je bilo koje doba godine osim leta, jer je ulaz na žešćoj vetrometini, a redovi su toliki da ne možete proći bez 1h čekanja.

Nije isključeno da ćete videti potpuno različite slike iz Berlina kod ljudi koji su ga posetili. To je jedan od onih gradova koji ima u sebi toliko magije da u svakome pronađe tačno ono što mu neophodno da se zaljubi. I zato svako juri za upravo onim delom kojim ga je Berlin osvojio.

Marlene...

 Ispred knjižare...

 Fly away

Berlin je postavio nove standarde u uličnoj umetnosti.

 Oranienstrasse

 Ova zgrada nekad je bila u drugoj državi...

TV toranj u Berlinu vidi se i kroz oblake kada letite iznad grada...














Nigde bez kese

Mural na ostacima Berlinskog zida

Pauza za kafu

Checkpoint Charlie...

Samo sa štitnicima kroz ovu ulicu

Za kofein-addict-e

H&M se nalazi na svakom ćošku, ali ih ipak nemački New Yorker pretiče...